Oпштина Нова Црња
ЗВАНИЧНА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА
MAPA opstine

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Српска Црња је насеље у општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2002. било је 4383 становника .О времену градње храма у Српској Црњи постоји недоумица. Према С. Боровском, сазидан Српска Црња се први пут помиње у Средњем веку (1373. год.), под именом Цорна, Године 1482. помиње се Црно Селиште (данас Менос), а 1528. године, на најстаријој карти Угарске, убележена је као веће насеље. У XВИ веку Турци заузимају Банат (1552.) и у Црњи формирају своје насеље на Меносу.Велика битка између хришћанске царске војске, коју је предводио кнез Фридрих Август, и турске војске на челу са султаном Мустафом, одиграла се 26. августа 1696. године у близини Црње, у делу хатара који се данас зову Селеш и Ендрес, на реци Бегеј, који је у то време туда протицао. Српске чете предводио је Јован Монастирлија.Царски војници и граничари (милитари), који су учествовали у борбама против Турака код Сланкамена (1691.), Српске Црње (1696.) и Сенте (1697.), населили су се 1698. године у Црњи. Тада је насељено 13 породичних задруга Срба и Црногораца. Многе црњанске породице воде порекло од ових граничара (милитара), који су протеравши Турке дошли на црњанску греду.Почетком XВИИИ века (1716.) у Црњу долазе аустријски инжењери, који премеравају хатар и формирају насеље и улице, ушоравају куће.

link do srpske crnjelink do livadalink do stepelink do nove crnjelink do radojevalink do tobe
pod    

 

Од 1718. године Црња више није под турском управом, већ припада Аустрији. Године 1753. извршена је колонизација Црње. Из места Семиаљ (данас у Румунији) пресељено је 68 српских породица, са око 500 чланова, а са њима и мањи број Румуна.Крајем XВИИИ века (1790.), насељено је на западној страни Црње 55 породица Немаца из Зомбоља. Од тада се стари, већи део насеља зове Српска Црња, а нови Немачка Црња. У то време пуковник Чеконић, пореклом Хрват, прво добија за заслуге а затим купује највећи део хатара Српске Црње.
У првој половини XИX века, насељен је мањи број Мађара, највише на мајурима и салашима грофа Чеконића, који је већ тада поседовао 30.000 јутара земље. Према подацима из 1836. године укупно је Црња имала 4.370 становика, од тога Српска Црња 2.832, а Немачка Црња 1.538. Попис становништва 1878. године показује да у Српској Црњи има 770 кућа и 3.800 становника, у Немачкој Црњи 260 кућа и 2.600 становника. У великом пожару, који је избио 1886. у Немачкој Црњи, а проширио се на Српску Црњу, изгорело је 250 кућа.У XX веку (1920.) основано је ново насеље, северно од Српске Црње, под називом Војвода Бојовић. Насељавање је извршено у периоду 1920. - 1924. (?), када је изграђено 400 кућа. У њих се уселило 30 добровољачких породица из Првог светског рата, остало су били колонисти из Црње, Кларије и Румуније. Последња колонизација Српске Црње, била је 1945. године, када се у напуштене немачке куће уселило 400 српских породица, са 2.000 чланова из Босанске Крајине (околина Кључа и Мркоњићграда). После Другог светског рата, сва три насеља: Српска Црња, Немачка Црња и Војвода Бојовић, спојена су у једно под називом: Српска Црња.Највећи број становника (8.200) имала је Српска Црња 1948. године. Гранични прелаз према Румунији отворен је 1970. године и од тада се место налази на међународном путу Зрењанин - Темишвар. Према попису из 1991. Српска Црња је имала око 5.000 становника, а према подацима из 2002. године 4.379 становника.
       

 

 

   
Virtualna prezentacija
fb link
yt link
twi link
 
img6

 

Насловна | Контакт | Мапа Сајта

 

Copyright © 2010 Општина Нова Црња | Сва права задржана | Leco Design