ЗА мештане Александрова, једног од шест насеља општине Нова Црња, 2011. година је била година јубилеја. Мештани су лане обележавали 90 година од доласка првих добровољаца и колониста, који су основали ово село. Прекретницу у формирању Александрова представљала је Уредба којом је додељивано земљиште за насељавање добровољцима из Првог светског рата са подручја Лике и појединих банатских села. Услов је био да се насељавање и изградња стамбених објеката изврше у року од три године. Нема тачних података о томе колико је домаћинстава досељено у периоду од 1921. до 1923, пре свега због стихијског досељавања оних који нису били предвиђени. Најближи реалности јесу записи који говоре да их је било преко хиљаду. Дух традиције и девет деценија касније чувају и преносе чланови Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца ,,Краљ Александар Први Карађорђевић“. Удружење је први пут основано 10. јуна 1928, али је прекинуто у развоју забраном рада која је уследила 1947. и трајала дуги низ година послератног периода. Прилика за поновно окупљање указала се 1972. и оно је наставило са интензивним радом до деведесетих година прошлог века, односно до смрти последњег солунског добровољца из Александрова Лазе Рашете. Иако је, изузевши један неуспео покушај 1996. године, поново оформљено 2002. године, практичан препород доживљава тек на иницијативу покојног председника Милорада Манића, уз подршку сестара Јелке и Мире Шоколов. 2008. године Удружење се региструје у општини Нова Црња под називом Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца ,,Краљ Петар Први Карађорђевић”, а њиме од тада председава Владимир Хркаловић.Убрзо након ове конституције бива укључено у све значајније активности села, кроз сарадњу са председником месне заједнице Владимиром Бракусом, који је уједно и истакнути члан и потомак солунског добровољца Стеве Бракуса.

Удружење је већ 2009. покренуло уређење месног гробља и цркве. У договору са свештеником месне цркве, протонамесником Зораном Тривуновићем, договорено је да се од 2010. приликом службе поводом Св. Ђурђа – славе Удружења и цркве, држи парастос за свих 340 добровољаца настањених у Александрову пре 90 година. Затим је на иницијативу Удружења засађен ,,Добровољачки дрворед“ који чини 340 садница, односно по једна садница сибирског бреста за сваког добровољца. Дрворед се протеже од једног краја села до локације предвиђене за изградњу споменика ,,Добровољачка капија“, који би симболизовао почетак оснивања. План је да се капија гради у триптиху и да на централном славолуку буду исписана имена свих добровољаца, док би имена 587 колониста и 170 аутоколониста била распоређена унутар два спољна славолука. Поред наведеног, започета је и ревитализација артерског бунара са ког су добровољци први пут пили воду након досељавања. Међутим, бунар је ,,пропескарио“ те су радови обустављени, а наставак се очекује почетком ове године, уз финансијску помоћ општине Нова Црња и Месне заједнице Александрово.
Поред труда који улажу у реализацију започетих активности, чланови Удружења су се ангажовали и око обележавања 90. годишњице села организовањем неколико културних манифестација. Позиву да својим присуством увеличају ову свечаност одазвали су се многи гости, пријатељи и мештани Александрова. Поред чланова сродних удружења из Војвода Степе и Банатског Карађорђева, пригодним беседама и промоцијом ,,Добровољачког гласника“, учешће су узели и представници Удружења ратних добровољаца 1912-1918 из Београда....